Politička scena u Crnoj Gori ponovo je uzavrela nakon što se na sednici parlamenta povela polemika o uslovima koje je Hrvatska postavila Podgorici za nastavak evropskih integracija. U fokusu rasprave našao se šokantan predlog da Srbija plati navodna dugovanja Crne Gore prema Hrvatskoj u iznosu od 2,7 milijardi evra, što je izazvalo oštru reakciju poslanika Milana Kneževića.

Milan Knežević

Milan Knežević (Izvor: Blic)

Potpredsednik Skupštine Mirsad Nurković pokušao je da opravda ovakve zahteve tvrdeći da je, nakon osamostaljenja Crne Gore, Srbija navodno preuzela sva prava i obaveze sukcesora, čime bi postala odgovorna za dugove nastale tokom devedesetih godina. Knežević je ovakve navode ocenio kao apsurdne, ističući da Sporazum o sukcesiji ne predviđa plaćanje ratne odštete na način kako to sada tumače određeni politički krugovi u Podgorici.

Ovo je stvarno došlo do nivoa apsurda da Srbija treba da plati Hrvatima ovo što oni traže od Crne Gore. Idemo li mi u Brisel ili u Zagreb?, upitao je Knežević.

Spajić i Plenković

Spajić i Plenković (Izvor: Blic)

Knežević je naglasio da aktuelna Vlada Milojka Spajića pokazuje znake kapitulacije pred pritiscima iz Zagreba. Hrvatska je, prema dostupnim informacijama, dostavila osam ključnih uslova za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji, koji uključuju rešavanje imovinskih pitanja, procesuiranje ratnih zločina i promenu naziva javnih objekata, poput bazena u Kotoru. Knežević je poručio da se ne sme dozvoliti dalja erozija suvereniteta zarad ispunjavanja spoljnih zahteva.

Uzdrmani odnosi i evropski put

Hrvatska uslovljava zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 31, zahtevajući rešavanje graničnih pitanja i povraćaj školskog broda „Jadran“. Dok zvanični Zagreb insistira na ovim tačkama kao uslovu za ratifikaciju pristupnog ugovora, u crnogorskoj javnosti raste zabrinutost zbog ekonomskih i političkih posledica ovakvih zahteva. Knežević je zaključio da DNP neće prihvatiti ponižavajuće dogovore, naglašavajući da se budućnost zemlje mora graditi na principima ravnopravnosti, a ne na slepom slušanju spoljnih naloga koji direktno ugrožavaju nacionalne interese.