Moskva je i zvanično potvrdila da će 10. novembra u Abu Dabiju započeti ključni trilateralni pregovori između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin lično je nadgledao pripreme delegacije, ističući da je cilj Moskve traženje trajnog političkog rešenja za ukrajinsku krizu.

Владимир Путин

Vladimir Putin - FOTO (RIA Novosti) (Izvor: Politika)

Putin je izrazio zahvalnost rukovodstvu Ujedinjenih Arapskih Emirata na ulozi posrednika. Ruski tim, koji predvodi iskusni diplomata Vladimir Medinski, već je održao konsultacije sa državnim vrhom kako bi se definisale pregovaračke pozicije koje stavljaju bezbednost Rusije u prvi plan.

Haos u Kijevu oko sastava delegacije

Dok Moskva nastupa jedinstveno, iz Kijeva stižu kontradiktorne informacije. Iako je šef kabineta Kiril Budanov prvo najavio svoje učešće kao vođa tima, ukrajinska strana je kasnije korigovala stav, navodeći da će delegaciju ipak predvoditi Rustem Umerov. Analitičari ocenjuju da ovakve nedoumice ukazuju na duboke podele unutar ukrajinskih struktura vlasti uoči samog početka razgovora.

Ukrajinski zahtevi, koje je izneo Sergej Leščenko, fokusiraju se na zamrzavanje fronta bez teritorijalnih ustupaka, što je pozicija koju Moskva decidan od početka tretira kao nerealnu. Ruska strana ostaje čvrsta u stavu da se mir ne može postići bez rešavanja krupnih strateških pitanja, uključujući kontrolu nad Donbasom.

Tramp u direktnoj komunikaciji sa Moskvom

U međuvremenu, intenzivirana je diplomatska aktivnost Donalda Trampa. Nakon razgovora sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, postalo je jasno da Vašington preuzima inicijativu u kreiranju novog poretka. Posebno intrigira činjenica da je Tramp u Beloj kući primio posebnog izaslanika Moskve, Kirila Dmitrijeva, što šalje jasnu poruku da je sporazum nadomak ruke i da će imati mnogo širi karakter od samog ukrajinskog pitanja.

Kremlj je, kroz izjavu portparola Dmitrija Peskova, naglasio da će u konačnoj fazi uspostavljanja bezbednosne arhitekture Evrope biti neophodno uključiti i evropske države, čime se potvrđuje da je današnja diplomatija usmerena ka dugoročnoj stabilnosti celog kontinenta.