Geopolitička mapa Balkana doživljava tektonske promene u energetskom sektoru. Dok se region nalazi u procesu tranzicije ka održivim izvorima, američke energetske kompanije, koje se često dovode u vezu sa bliskim saradnicima bivšeg predsednika Donalda Trampa, intenzivno rade na uspostavljanju novih gasnih pravaca koji bi drastično smanjili uticaj ruskih energenata.

Američki gas kao nova realnost

Projekti poput Južne interkonekcije u Bosni i Hercegovini postali su centralna tačka sukoba interesa. Dok lokalni donosioci odluka tvrde da je američki tečni prirodni gas (LNG) jedina pouzdana alternativa za stabilnost sistema, naročito u svetlu energetske krize i zavisnosti od zastarele infrastrukture, evropski zvaničnici izražavaju zabrinutost.

Sukob vizija: Vašington protiv Brisela

Brisel upozorava da bi forsiranje američkog gasa moglo da ugrozi ambiciozne planove Evropske unije o potpunoj dekarbonizaciji do 2050. godine. Prema navodima, postoji bojazan da bi zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju koja planira isporuke preko interkonekcije sa Grčkom, mogle postati trajno zavisne od novih fosilnih goriva, umesto da se fokusiraju na zelene tehnologije.

U centru pažnje našla se kompanija AAFS, koja je prema pisanju medija, uz podršku domaćih političkih struktura, zauzela stratešku poziciju u lancu snabdevanja, što je izazvalo oštre kritike zbog navodnog nedostatka transparentnosti u procesu javnih nabavki.

Energetska nezavisnost nije samo pitanje ekonomije, već i geopolitičke pozicioniranosti, poručuju analitičari upoznati sa situacijom na terenu.

Dok Albanija, Severna Makedonija i druge zemlje regiona traže izlaz iz energetske neizvesnosti, postaje jasno da je Balkan postao poligon na kojem se testira uticaj globalnih sila. Srbija, kao ključni akter, balansira između svojih obaveza prema Energetskoj zajednici i potrebe da obezbedi nesmetano snabdevanje industrije i domaćinstava po pristupačnim cenama.