Lokacija na kojoj se godinama gradi Hidroelektrana Mrsovo postala je svojevrstan simbol političkog lutanja i nedomaćinskog odnosa prema prirodnim bogatstvima. Umesto najavljene energetske stabilnosti i strateškog projekta vrednog 90 miliona evra, građani su suočeni sa prizorima infrastrukturnog kolapsa gde mostovi ne vode nigde, a građevinski objekti propadaju prekriveni korovom.
Kandidat za predsednika Republike Srpske, Branko Blanuša, tokom nedavnog obilaska terena izrazio je oštru kritiku prema dosadašnjem toku realizacije ovog projekta. Istaknuto je da je Republika Srpska izdvojila značajna sredstva za otkup koncesije od kompanije Comsar Energy, nakon čega je projekat preuzela Elektroprivreda Republike Srpske. Uprkos obećanjima o intenziviranju radova započetih 2023. godine, krajnji rezultat je izostao.
Finansijski teret i odgovornost
Marinko Božović, kandidat za srpskog člana Predsedništva BiH, podsetio je na širi kontekst upravljanja javnim resursima. Prema njegovim navodima, slučaj HE Mrsovo samo je jedan u nizu gde koncesionari nisu ispunili preuzete obaveze, dok su krajnji troškovi sanacije pali na teret poreskih obveznika. Ukupna vrednost sredstava angažovanih kroz ovakve aranžmane, uključujući i druge energetske projekte poput Ugljevika, meri se stotinama miliona maraka.
Zahtev za utvrđivanje odgovornosti postao je centralna tačka političkog narativa. Politički predstavnici ističu da se resursi Republike Srpske ne smeju ustupati partnerima bez jasnih garancija i mehanizama kontrole. U fokusu javnosti ostaje pitanje ko će odgovarati za utrošeni novac u projekat koji, sudeći po trenutnom stanju na terenu, ne doprinosi ekonomskom razvoju entiteta.
Razgovor čitalaca
Učitavanje komentara…