Životni put igumana Mihaila Bikovića, starešine manastira Jovanje, predstavlja svojevrsnu mapu duhovnog uzdizanja iz okvira turbulentne mladosti. Rođeni brat jednog od najpoznatijih srpskih glumaca, Miloša Bikovića, otvorio je dušu o izazovima odrastanja, selidbama i unutrašnjim borbama koje su ga na kraju dovele do manastirskog mira.
Mihailo Biković (Izvor: Blic)
Mihailo ne krije da su rani dani bili obeleženi osećajem nestabilnosti. „Ceo život smo bili podstanari. Taman se negde skućimo, a onda opet selidba. To rađa želju za nečim što je trajno i apsolutno, jer sam se razočarao u ljudsku relativnost“, iskren je iguman. Porodični lomovi, uključujući dva razvoda i ponovna venčanja roditelja, ostavili su duboke tragove, ali su, kako on smatra, možda bili neophodni da bi se okrenuo duhovnosti.
Mihailo Biković (Izvor: Blic)
Mihailo Biković i Miloš Biković (Izvor: Blic)
Preokret se dogodio 1990. godine u Trstu, tokom porodičnog putovanja. Dok su ostali uživali u kupovini, tadašnji „okoreli materijalista“ ušao je u crkvu tražeći rashlađenje od vreline. „Boraveći tu, osetio sam milinu tolike snage da sam počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, tresući se od plača“, opisuje on taj ključni trenutak. Taj doživljaj postao je temelj njegove odluke da se sa 22 godine zamonaši.
Danas, njegov odnos sa bratom Milošem odiše međusobnim poštovanjem. Glumac redovno posećuje manastir, dok Mihailo pruža duhovnu podršku bratu. Kako Miloš ističe, Mihailo ga podseća da je, sa rastućom slavom, postao simbol, što nosi veliku odgovornost.
Mihailo Biković i Milos Bikovic (Izvor: Blic)
Mihailo Biković u monaškoj odori (Izvor: Kurir)
Mihailova priča nije samo svedočanstvo o verskom putu, već i o ljudskoj potrebi za stabilnošću u svetu koji je često nepredvidiv. Njegov životni izbor pokazuje kako se iz ličnih ožiljaka može izrasti u stenu za druge.
Razgovor čitalaca
Učitavanje komentara…