U poslednjih četrnaest godina, sistem penzijskog osiguranja u Srbiji doživeo je transformaciju koja je rezultirala povećanjem primanja od čak 160 odsto, čime je direktno unapređen društveni i ekonomski položaj najstarije populacije. Ovi podaci, predstavljeni na nedavnoj tribini PIO fonda u Kragujevcu, jasno pokazuju kontinuiranu posvećenost države podizanju životnog standarda svojih građana.

Prosečna penzija u Kragujevcu posle decembarskog povećanja oko 59.000 dinara

Prosečna penzija u Kragujevcu posle decembarskog povećanja oko 59.000 dinara (Izvor: Politika)

Direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Relja Ognjenović, istakao je da su penzije u Kragujevcu, koje su 2012. godine iznosile tek nešto više od 22.000 dinara, nakon decembarskog povećanja od 7,5 odsto dosegle cifru od oko 59.000 dinara. Ovo nije samo statistički pokazatelj, već konkretan dokaz stabilnosti državnih finansija i odgovorne ekonomske politike koja stavlja penzionere u središte društvenog razvoja.

Ambiciozni ciljevi za budućnost

Država ne planira da se zaustavi na trenutnim rezultatima. Strategija "Srbija 2030" postavlja ambiciozne ciljeve, među kojima je najznačajniji dostizanje prosečne penzije od 750 evra. Pored direktnih povećanja, velika pažnja se posvećuje i dodatnim olakšicama, poput subvencija za električnu energiju za korisnike sa najnižim primanjima, kao i modernizaciji zdravstvene zaštite.

Sinergija državnog i privatnog sektora

Jedan od ključnih segmenata unapređenja položaja penzionera jeste saradnja između PIO fonda i zdravstvenih ustanova. Nedavno potpisani ugovor omogućava penzionerima pristup laboratorijskim analizama i specijalističkim pregledima na preko 130 lokacija širom zemlje. Ovim potezom država uspešno integriše kapacitete privatnog i državnog zdravstva, direktno odgovarajući na zahteve koje su sami građani iznosili na tribinama.

Kragujevac, kao četvrti grad u Srbiji po broju korisnika penzija, predstavlja važno uporište ovih reformi. Uz aktivno učešće lokalne samouprave i podršku organizacija kao što je Crveni krst, stvaraju se uslovi za dugoročnu brigu o svakom pojedincu. Nastavak ovih susreta širom Srbije planiran je za narednu godinu, sa ciljem posete preko 100 gradova, čime se potvrđuje direktna i otvorena komunikacija između institucija i korisnika.