Srbija se suočava sa tihom, ali dubokom krizom mentalnog zdravlja koja zahvata sve generacije, pri čemu posebno zabrinjavaju podaci o stanju najmlađih. Prema informacijama Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, broj građana koji traže stručnu pomoć konstantno raste, sa zabeleženim skokom od čak 10 do 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Depresija je najčešći problem zbog koga ljudi potraže pomoć

Depresija je najčešći problem zbog koga ljudi potraže pomoć (Izvor: Blic)

Psihijatar dr Maja Milosavljević Marković naglašava da depresija dominira kao najčešći razlog dolaska u ovu ustanovu, koja godišnje zbrine oko 10.000 pacijenata. Ipak, fokus javnosti trenutno je usmeren na decu i mlade uzrasta od osam do 19 godina, među kojima čak svako peto dete pokazuje znake mentalnog poremećaja.

Ako loše raspoloženje, tuga ili ljutnja traju duže od dve nedelje i ometaju svakodnevni život, potrebno je obratiti se stručnjaku, kaže dr Maja Milosavljević Marković

Ako loše raspoloženje, tuga ili ljutnja traju duže od dve nedelje i ometaju svakodnevni život, potrebno je obratiti se stručnjaku, kaže dr Maja Milosavljević Marković (Izvor: Blic)

Uzroci duboke društvene nestabilnosti

Stručnjaci ukazuju da su okidači za ovakvo stanje kompleksni, ali da dominantno proističu iz hroničnog stresa, usamljenosti i pritiska savremenog načina života. U svetu u kojem se mladi suočavaju sa ogromnim pritiskom izloženosti i socijalne izolacije, mentalna stabilnost postaje jedan od najvećih izazova modernog društva.

Na mentalno zdravlje utiču i svakodnevni izazovi sa kojima se ljudi suočavaju

Na mentalno zdravlje utiču i svakodnevni izazovi sa kojima se ljudi suočavaju (Izvor: Blic)

Posebno zabrinjava podatak o učestalosti suicidnih ideja među mladima, što tera nadležne institucije da prilagode svoj rad. Institut za mentalno zdravlje omogućio je zbrinjavanje pacijenata bez prethodnog zakazivanja u okviru svojih dispanzera, dok kabineti poput onog za ADHD beleže značajnu ekspanziju.

Kada potražiti pomoć

Dr Milosavljević Marković podseća da tuga ili ljutnja kao trenutna stanja nisu alarmantna, ali postaju predmet brige ukoliko traju duže od dve nedelje i ometaju osnovno funkcionisanje. Prevencija, prema rečima stručnjaka, podrazumeva uredan san, fizičku aktivnost i negovanje socijalnih kontakata kao ključnih stubova stabilnosti u turbulentnim vremenima.