Samo nedelju dana uoči održavanja izbora, politička scena u Bosni i Hercegovini našla se u središtu skandala koji preti da ozbiljno uzdrma temelje izbornog procesa. Dok su se političke partije u ranijim ciklusima žestoko borile za svaku poziciju u biračkim odborima, često pribegavajući trgovini uticajem i fiktivnim prijavljivanjima, trenutna situacija ukazuje na drastičan zaokret u njihovom pristupu odgovornosti.
Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) BiH, Jovan Kalaba, potvrdio je da politički subjekti nisu ispunili svoju zakonsku obavezu dostavljanja dovoljnog broja članova biračkih odbora. Ovakav potez partija direktno utiče na rad opštinskih i gradskih izbornih komisija koje se sada suočavaju sa logističkim izazovima u samoj završnici priprema.
Opstrukcija ili nemar?
Prema odredbama Izbornog zakona BiH, birački odbor čine tri ili pet članova, a njihovo imenovanje trebalo je biti okončano još sredinom avgusta. Iako je CIK imenovao 5.177 predsednika i 3.342 zamenika, proces popunjavanja ostalih mesta tapka u mestu. Bivši predsednik CIK-a, Vehid Šehić, naglašava da ovakvo ponašanje stranaka može biti okarakterisano kao vid opstrukcije, naročito imajući u vidu otpor prema uvođenju novih tehnologija.
Da živimo u državi vladavine prava, prema političkim partijama išlo bi se sa određenim sankcijama zbog opstrukcije izbornog procesa, ističe Vehid Šehić.
Pored kadrovskih problema u samim odborima, zabrinjava i kašnjenje u imenovanju operatera zaduženih za funkcionisanje uređaja za biometrijsku identifikaciju birača i skenera. Iako lokalne izborne komisije pokušavaju da popune upražnjena mesta povećanjem naknada za rad sa 130 na 180 KM, neizvesnost ostaje ključna karakteristika predstojećih izbora. Iako nadležni tvrde da ovi propusti neće uticati na sam dan glasanja, javnost sa pažnjom prati kako će se situacija razvijati u narednih sedam dana.
Razgovor čitalaca
Učitavanje komentara…