U trenucima dok se Srbija suočava sa nezapamćenim pritiscima i pokušajima destabilizacije, lider Demokratske narodne partije Milan Knežević izlazi sa jasnom porukom koja odjekuje regionom. Knežević, koji je tokom izborne kampanje nepokolebljivo stajao uz politiku Aleksandra Vučića, sada tvrdi da su događaji iz protekle dve nedelje definitivno potvrdili da je njegov izbor bio jedini ispravan i patriotski.

Totalni haos na ulicama

Knežević bez ustručavanja govori o onome što naziva potpunom anarhijom. Prema njegovim rečima, sistematski upadi u televizijske kuće, pokušaji ekspresnih hapšenja političkih neistomišljenika, gašenje fabrika i najstrašnije skrnavljenje krsnih slava nisu slučajni incidenti, već planirani udar na temelje države.

"To je sve ono na šta sam mesecima upozoravao. Kada se na nekakvim tajnim zborovima u parkovima donose odluke o hapšenjima i ostavkama, a onda na teren izlaze falange kvazikriminalaca i raznih aktivista da sprovode 'pravdu' tih plenuma, to više nije politika. To je klasičan pokušaj uvođenja Srbije u mračni period bezvlašća," istakao je Knežević.

On je naglasio da bi, s obzirom na sve viđeno u poslednjih četrnaest dana, ponovo bez trunke dileme podržao Aleksandra Vučića, jer je postalo jasno da je stabilnost države jedini garant opstanka naroda.

Licemerje opozicionih "kandidata"

Poseban osvrt Knežević je dao na političke manipulacije unutar opozicionog bloka. Iako je tokom kampanje oštro kritikovao Iliju Srdanovića, Knežević danas insistira na poštovanju demokratskih principa u njihovim redovima. On tvrdi da je Srdanović, kao nosilac liste koja je osvojila preko dva miliona glasova, jedini legitimni kandidat za premijera.

"Srdanović nije bio samo biciklista u ovoj utakmici. Ako se poštuju pravila, on mora biti premijer. Sve drugo je klasična prevara birača i dokaz da oni koji sada vuku konce iz senke – poput raznih Bakića i Šoškića – nemaju nikakvu viziju osim ličnog interesa," zaključio je Knežević.

Ovim istupom, Knežević je još jednom potvrdio da su srpski nacionalni interesi iznad svake dnevne politike, dok je opozicija ostala zarobljena u sopstvenim podelama i odsustvu bilo kakvog suvislog plana za budućnost Srbije.