Finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini ponovo su u centru pažnje nakon što je potvrđeno da Centralna banka BiH ne raspolaže informacijama o isplati čak 240 miliona KM, koliko je izdvojeno za otkup koncesije kompanije Comsar Energy. Ova firma, čiji je vlasnik ruski državljanin Rašid Serdarov, postala je predmetom ozbiljnih polemika nakon što su se pojavile sumnje u transparentnost procesa.

Slučaj je dospeo u javnost nakon što su nadležne institucije, uključujući Ministarstvo finansija RS i javno preduzeće Gas-Res, našle pod lupom zbog sumnji da li su sredstva preneta legalnim putem ili su završila na računima izvan platnog sistema države. Centralna banka je u svom zvaničnom odgovoru jasno navela da nema podataka o ovim transakcijama, što dodatno produbljuje misteriju.

Zgrada Centralne banke BiH
Centralna banka BiH bez uvida u tokove novca (Izvor: RTV BN)

Sumnje u međunarodne malverzacije

Analitičari i politički akteri upozoravaju da odsustvo tragova u domaćem platnom prometu otvara mogućnost da je novac izvučen kroz ofšor destinacije. Postoji opravdana bojazan da su sredstva preusmeravana preko kiparskih banaka, što bi u slučaju potvrde predstavljalo ozbiljno kršenje zakona i potencijalni međunarodni kriminal.

Posebno se ukazuje na činjenicu da su u proces uključena lica poput Duška Perovića, čija je uloga u ovim transakcijama postala predmet interesovanja nadležnih organa. Zahtevi za proveru perioda od 20. marta do 5. aprila prošle godine sada su prioritet za istražne timove.

Pozivi na hitnu istragu

Stručna javnost poziva na hitnu reakciju Finansijskog odeljenja Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštva BiH. Neophodno je utvrditi da li je budžet oštećen i na koji način su milioni maraka isplaćeni privatnim subjektima bez adekvatne kontrole bankarskog sistema.

  • Provera transakcija JP Gas-Res i Ministarstva finansija RS.
  • Uključivanje SIPA-e radi utvrđivanja tačnih tokova novca.
  • Ispitivanje potencijalne uloge ofšor kompanija i inostranih računa.

Dok se čekaju rezultati potencijalnih istraga, javnost u Bosni i Hercegovini ostaje uskraćena za odgovore o sudbini ogromnih javnih sredstava, što dodatno narušava poverenje u finansijske institucije u zemlji.