Nakon gotovo dve godine primene zakona o neradnoj nedelji u Federaciji Bosne i Hercegovine, predstojeći politički procesi i formiranje nove vlade ponovo otvaraju raspravu o statusu poslednjeg dana u sedmici. Dok se radnici suočavaju sa izazovima rasta životnih troškova, sindikalni predstavnici najavljuju ključne pregovore koji bi mogli redefinisati način rada u sektoru trgovine.

Neradna nedelja u FBiH
Neradna nedelja ponovo predmet pregovora socijalnih partnera (Izvor: N1 BiH)

Predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH, Samir Kurtović, istakao je da su već vođeni razgovori između Vlade FBiH, poslodavaca i sindikata. Prema dostupnim informacijama, razmatra se model po kojem bi male, porodične prodavnice dobile dozvolu za rad nedeljom, dok bi za velike trgovačke lance zabrana ostala na snazi.

Zahtevi sindikata za bolje uslove rada

Osim pitanja radne nedelje, sindikat insistira na donošenju opšteg kolektivnog ugovora koji u FBiH nedostaje već devet godina. Među ključnim zahtevima nalaze se:

  • Uvođenje obavezna dva slobodna dana tokom sedmice za sve zaposlene.
  • Povećanje dnevnice za najmanje 50 odsto za rad nedeljom.
  • Značajno povećanje minimalne plate koja bi, prema sindikalnom predlogu, zavisila od školske spreme.

Kurtović naglašava da je trenutna minimalna plata nedovoljna te predlaže da ona iznosi 70 odsto od prosečne plate u entitetu. Prema ovoj računici, minimalna primanja za radnike sa osnovnom školom iznosila bi oko 1.260 KM, dok bi za visoku stručnu spremu taj iznos bio 1.660 KM.

Podeljeni stavovi među radnicima

Iako sindikat zagovara širu zaštitu radničkih prava, unutar samih redova ne postoji potpuni konsenzus. Dok mnogi cene slobodan dan kao preko potreban predah, postoji i značajan broj radnika koji bi radije radili nedeljom uz adekvatnu naknadu kako bi poboljšali svoj kućni budžet. Konačna odluka zavisiće od ishoda sednice Ekonomsko-socijalnog veća, koja će biti održana nakon imenovanja nove vlasti u FBiH.