Osamnaest hiljada policajaca u BiH nemoćno pred beguncem: Đorđe Ždrale već dva meseca van domašaja pravde

Skoro dva meseca nakon dramatične pucnjave u Istočnom Sarajevu u kojoj je ranjen Kosta Pandurević, glavni osumnjičeni Đorđe Ždrale i dalje se nalazi na slobodi, čime je ozbiljno poljuljano poverenje javnosti u bezbednosni aparat Bosne i Hercegovine. Uprkos činjenici da država raspolaže sa čak 18.000 policijskih službenika raspoređenih kroz brojne entitetske i kantonalne nivoe, slučaj Ždrale postao je simbol institucionalne neefikasnosti.

Slučaj Ždrale ponovo otvara debatu o efikasnosti policijskih struktura u BiH (Izvor: Nezavisne)

Podsetimo, napad na Pandurevića dogodio se 2. avgusta, a policija Republike Srpske je ubrzo nakon incidenta označila Ždralu kao primarnog osumnjičenog. Dok se potraga nastavlja, pojavile su se nove činjenice o logističkoj podršci koju je begunac navodno uživao. Dalibor Bartula iz Istočnog Sarajeva predao se 9. septembra, nakon što je osumnjičen da je direktno pomagao Ždrali u bekstvu prema Federaciji BiH, gde se, prema informacijama iz MUP-a Republike Srpske, osumnjičeni i dalje krije.

Bezbednosne agencije tvrde da preduzimaju sve zakonske mere (Izvor: Crna Hronika BA)

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, Željko Budimir, naglasio je da policija RS raspolaže operativnim saznanjima o kretanju begunca na teritoriji drugog entiteta.

"Policija nema ovlašćenja da deluje na teritoriji Federacije BiH, ali smo sve relevantne podatke prosledili Federalnoj upravi policije i SIPA-i", izjavio je ministar Budimir, dodajući da je lociranje Ždrale jedan od apsolutnih prioriteta policijskog rada.

S druge strane, iz Federalne uprave policije (FUP) navode da njihove dosadašnje operativne provere nisu urodile plodom. Ovakva koordinacija, ili izostanak iste, između različitih policijskih nivoa, ponovo otvara pitanje funkcionalnosti policijskog sistema koji broji skoro 19.000 pripadnika, ali očigledno nije u stanju da privede pravdi pojedinca za kojim je raspisana potraga.

Ovaj slučaj ne samo da je uzbunio javnost u Istočnom Sarajevu, već ukazuje i na širi problem sistemske fragmentiranosti, gde administrativne barijere između entiteta postaju sigurna zona za one koji krše zakon. Dok se pravosudne institucije bore sa birokratskim preprekama, pitanje koje ostaje u fokusu građana jeste: koliko dugo još lice osumnjičeno za teško krivično delo može neometano izmicati najbrojnijim policijskim snagama u regionu?