Ovogodišnji izborni proces u Bosni i Hercegovini započeo je pod senkom tehničkih poteškoća i primetno manje izlaznosti birača. Prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije (CIK) BiH, do 11 časova svoje biračko pravo iskoristilo je 406.847 građana, što iznosi 11,94 odsto upisanih birača. Ovakav odziv predstavlja osetan pad u poređenju sa opštim izborima iz 2022. godine, kada je u istom periodu na birališta izašlo 15 odsto građana.

Tehnički problemi obeležili jutro

Uvođenje novih izbornih tehnologija, koje je trebalo da garantuje veću transparentnost, naišlo je na niz prepreka na terenu. Najozbiljniji problemi evidentirani su u Bijeljini, gde neobučenost operatera i kvarovi na uređajima nisu dozvolili pravovremeno otvaranje biračkih mesta. Član CIK-a BiH, Ahmet Šantić, potvrdio je da su ekipe kompanije Smart matik morale hitno da intervenišu kako bi skeneri bili stavljeni u funkciju.

"Problemi u Bijeljini su se događali jer uređaji operateri nisu mogli da ih stave u funkciju kao i neobucenih operatera. Taj proces je trajao čitavu noć do ranih jutarnjih časova", izjavio je Šantić.

CIK BiH najavljuje da će za sva biračka mesta na kojima su zabeležena kašnjenja duža od tri sata biti doneta posebna odluka o produžetku glasanja, dok bi u ekstremnim slučajevima, gde proces uopšte nije pokrenut, moglo doći do ponavljanja izbornog procesa.

Incidenti i neregularnosti

Pored tehnoloških izazova, zabeležene su i prijave koje ozbiljno dovode u pitanje integritet procesa. Iz CIK-a navode da su primili dojave građana o primanju već popunjenih glasačkih listića, što je odmah izazvalo reakciju nadležnih organa. Takođe, zabeleženi su incidenti u Tuzli i Banovićima, dok su na teritoriji Republike Srpske prijavljena dva slučaja narušavanja javnog reda i mira. Ovakvi događaji dodatno bacaju senku na pokušaj digitalizacije izbornog procesa u BiH, postavljajući pitanje da li je sistem spreman za izazove moderne demokratije.