U svojoj 89. godini života, svet je napustio Džon D. Rokfeler IV, čovek čije ime simbolizuje jednu od najmoćnijih porodica u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Vest o njegovoj smrti, koja je odjeknula svetskom javnošću, potvrdila je portparolka porodice Šeli Rodžers.

Rokfeler, praunuk osnivača naftnog giganta Standard Oil, ostao je upamćen kao politička figura koja je decenijama oblikovala zakone u američkom Senatu. Iako je svoju karijeru započeo kao socijalni radnik u Apalačima, ubrzo je postao guverner Zapadne Virdžinije, a zatim i senator u mandatu koji je trajao čitavih 30 godina.

Politički put popločan novcem

Njegov uspon u politici bio je sve samo ne običan. Rokfeler je otvoreno koristio svoje neverovatno bogatstvo kako bi osigurao dominaciju na izborima. Kritičari su ga često optuživali da doslovno kupuje glasove, s obzirom na to da je na svoje kampanje trošio višestruko više novca nego svi njegovi protivnici zajedno. Primera radi, tokom kampanje za guvernera 1980. godine potrošio je vrtoglavih 11 miliona dolara sopstvenog kapitala.

U javnosti je često pokušavao da stvori sliku "običnog čoveka", koristeći nadimak Džej, ali realnost je bila daleko drugačija. Posedovao je raskošne vile u Vašingtonu, ogromna imanja u Zapadnoj Virdžiniji i ekskluzivne rančeve u Vajomingu, živeći životom koji je bio daleko od onoga kroz šta su prolazili rudari koje je navodno zastupao.

Uloga u globalnim sukobima

Jedan od najmračnijih momenata njegove duge senatorske karijere bila je uloga u opravdavanju ratnih sukoba. Iako je prvobitno podržao invaziju na Irak, kasnije je bio na čelu Odbora za obaveštajne poslove koji je priznao da je tadašnja administracija "uvukla naciju u rat na osnovu lažnih pretpostavki". Ovakvo priznanje, godinama nakon što je šteta već bila počinjena, ostaje mrlja koja oslikava način na koji su političke elite manipulisale javnim mnjenjem.

"Kada sam imao 21 godinu, napisao sam pismo ocu i rekao mu da želim to ime i odgovornost koja uz njega dolazi", govorio je Rokfeler o svom porodičnom nasleđu.

Iza sebe je ostavio političku zaostavštinu koja je uvek bila usko povezana sa interesima korporacija i uticajnih krugova, dokazujući da se u svetu visoke politike moć često nasleđuje, a ne osvaja.