Zima pred nama više ne mora biti finansijski stresna za vlasnike stanova i kuća u Srbiji. Dok troškovi energenata rastu, inženjeri ističu da građani imaju istorijsku šansu da kroz državne subvencije i moderne programe energetske sanacije trajno prepolove svoje mesečne račune. Ključ leži u pravilnoj termoizolaciji i upotrebi negorivih materijala poput kamene vune.
Dušan Korunovski, inženjer arhitekture i sekretar Udruženja mineralnih vuna Srbije (Izvor: Blic)
Dušan Korunovski, inženjer arhitekture i sekretar Udruženja mineralnih vuna Srbije, upozorava da objekti izgrađeni sredinom prošlog veka predstavljaju prave "energetske rupe". Zgrade iz pedesetih i šezdesetih godina, koje su nicale u doba kada se nije vodilo računa o energetskoj efikasnosti, danas troše ogromne količine struje i toplotne energije. Međutim, primenom savremenih standarda izolacije, potrošnja se može smanjiti za neverovatnih 70 procenata.
Kamena vuna koristi se za fasade (Izvor: Blic)
Država staje iza građana kroz ESCO model
Vlada Srbije, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama poput EBRD-a, pokrenula je ambiciozan ESCO projekat. Ovaj model je revolucionaran jer stanarima omogućava energetsku rekonstrukciju bez trenutnog velikog izdatka. Investiciju pokriva toplana, a stanari je otplaćuju kroz dosadašnji iznos računa za grejanje u narednih deset godina, čime se eliminiše udar na porodični budžet.
Osim finansijskih benefita, stručnjaci naglašavaju važnost bezbednosti. Upotreba mineralnih vuna nije samo stvar uštede, već i vrhunske protivpožarne zaštite. Za razliku od nekih drugih materijala, kamena vuna je negoriva i sprečava širenje požara, što je ključno za bezbednost višeporodičnih stambenih objekata. Ovim projektima Srbija ne samo da direktno pomaže svojim građanima, već smanjuje zavisnost od uvoza energenata, što je strateški cilj države u godinama koje dolaze.
Razgovor čitalaca
Učitavanje komentara…