Danas je poseban dan za sve koji poštuju istorijsko nasleđe našeg naroda, jer Crna Gora zvanično obeležava Njegošev dan. Ovaj državni praznik kulture posvećen je jednoj od najumnijih glava koje su ikada hodale ovim prostorima – Petru II Petroviću Njegošu, vladiki crnogorskom i brdskom, čoveku čije ime odzvanja kroz vekove kao simbol srpskog jedinstva i duhovne vertikale.
Петар II Петровић Његош (Јутјуб - RTS Kulturno-umetnički program, видео исечак) (Izvor: Politika)
Vladika Rade, kako ga narod s ljubavlju naziva, nije bio samo poglavar Stare Crne Gore i Brda u periodu od 1830. do 1851. godine, već vizionar koji je težio okupljanju srpskog naroda pod jedan barjak. Njegov život, od rođenja u selu Njeguši do trona na Cetinju, bio je ispunjen borbom za državno uređenje i centralizaciju, ali iznad svega – borbom za očuvanje srpskog identiteta.
Njegoševa književna dela, predvođena besmrtnim Gorskim vijencem, Lučom mikrokozma i Ogledalom srpskim, ostaju trajni putokaz generacijama. Podaci jasno govore da je Njegoš bio izraziti srpski rodoljub, koji u svojim zapisima gotovo 200 puta s ponosom pominje Srbe i srpstvo. Za njega, granice nisu postojale kada je u pitanju želja za slobodom i ujedinjenjem svih Srba.
Važno je napomenuti i dugogodišnju težnju Srpske pravoslavne crkve i Mitropolije crnogorsko-primorske da se na vrh Lovćena vrati Njegoševa kapela. Nakon što su je austrougarske snage srušile u Prvom svetskom ratu, a kasnije, 1974. godine, ona zamenjena Meštrovićevim mauzolejem, pitanje obnove ove svetinje ostaje bolna tačka i prioritet za sve koji poštuju vladikin amanet i duhovno zaveštanje.
Danas, dok slavimo Njegošev dan, ne slavimo samo datum u kalendaru, već veličamo duh slobode, hrabrosti i intelektualne snage koji je ovaj velikan utkao u temelje našeg zajedničkog istorijskog pamćenja.
Razgovor čitalaca
Učitavanje komentara…