Ja nisam Crnogorac, ja sam Srbin - Ovako je govorio legendarni Danilo Lazović: Njegošu je načinjena velika nepravda

Legenda srpskog glumišta, neponovljivi Danilo Lazović, ostao je u kolektivnom sećanju naroda ne samo po vrhunskim ulogama, već i po svojoj nepokolebljivoj nacionalnoj svesti. Lazović je do poslednjeg daha ponosno isticao svoje poreklo, odbijajući da ga bilo ko svodi na regionalne okvire koji negiraju njegovu suštinu.

Glumac Danilo Lazović (Izvor: Informer)

U kultnom intervjuu iz 2001. godine, glumac je bez ustezanja govorio o odnosu prema velikom srpskom pesniku Petru Petroviću Njegošu. Za Lazovića, Njegoš nije bio samo istorijska figura, već ogledalo u kojem svaki Srbin treba da preispita svoju savest i pravac kojim ide.

Glumac Danilo Lazović (Izvor: Informer)

"Ja sam Srbin, nisam Crnogorac"

Kada su ga pitali o njegovom odnosu prema crnogorskom identitetu, Lazović je bio jasan: "Ja sam Srbin, nisam Crnogorac. Srbin sam iz Hercegovine, jer je pola Crne Gore Hercegovina. I sam Njegoš je jedan svoj izbor pesama nazvao 'Ogledalo srpsko'."

Petar Petrović Njegoš (Izvor: Informer)

Glumac nije krio gnev zbog tretmana kojem je Njegoš izložen u modernom vremenu. Posebno je ukazivao na činjenicu da se Njegošev grob, umesto u skromnoj kapeli kako je pesnik izričito tražio, nalazi u mauzoleju koji je nazvao "habzburškim kazamatom". Smatrao je da je to što se Njegošu nije održalo opelo punih dvadeset pet godina prava bruka za čitav srpski narod.

Golgota Njegoševih posmrtnih ostataka

Istorija je potvrdila Lazovićeve reči o nepravdi. Iako je Njegoš tražio da počiva u skromnoj kapeli posvećenoj Svetom Petru Cetinjskom, taj amanet je brutalno pogažen. Nakon višestrukih skrnavljenja tokom ratova, komunističke vlasti su 1952. godine konačno uništile kapelu kako bi na tom mestu podigle monumentalni mauzolej po projektu Ivana Meštrovića, čime je poslednja volja srpskog pesnika trajno prekršena.

Petar Petrović Njegoš (Izvor: Informer)

Danas, dok se sećamo velikog Danila Lazovića, njegove reči o Njegošu odjekuju kao poziv na duhovno oslobođenje. Nadao se da će taj koji nas je upoznao sa lepotama slobode jednog dana ponovo "prošetati" Beogradom, Cetinjem, Podgoricom i Mostarom, slobodan od ideoloških stega.