ZAGREBAČKI DIKTAT: Evropski put Srbije i Crne Gore pod opsadom hrvatskih ucenjivačkih strategija

Hrvatska, kao članica Evropske unije koja drži ključeve procesa proširenja, intenzivirala je svoje diplomatske aktivnosti sa ciljem da direktno utiče na tempo evrointegracija država Zapadnog Balkana. Analitičari ukazuju da Zagreb koristi status punopravne članice kako bi nametnuo specifične uslove koji Srbiju i Crnu Goru drže u svojevrsnoj čekaonici, dok se paralelno plasiraju narativi koji ove zemlje predstavljaju kao nepodobne za pridruživanje evropskoj porodici naroda.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da Hrvatska od 2014. godine, od samog početka pregovora Srbije, dosledno koristi svaku priliku da izrazi rezerve. Prema njegovim rečima, zvanični Zagreb ne krije nameru da kontroliše brzinu i sadržaj pregovaračkog procesa, koristeći mehanizam konsenzusa unutar EU kao primarno oruđe pritiska.

Aktuelna blokada Klastera 3, uprkos tehničkoj spremnosti Beograda, samo je jedan u nizu primera gde Hrvatska, zajedno sa grupom istomišljenika iz EU, insistira na neispunjenim političkim uslovima. Dok Brisel pokušava da promoviše politiku proširenja, Zagreb insistira na pitanjima iz prošlosti, posebno koristeći emotivne i politički osetljive događaje kako bi diskreditovao Srbiju kao faktora stabilnosti u regionu.

Ni Crna Gora nije pošteđena ovakvog pristupa. Iako je bila smatrana liderom u procesu evrointegracija, Podgorica je nedavno naišla na zid postavljen od strane susedne Hrvatske. Zagrebačka lista od šest uslova za ulazak Crne Gore u EU pokazala je da nijedna država u regionu nije imuna na politiku uslovljavanja koja dolazi iz susedstva.

Hrvatska politika je i dalje opterećena srpskim pitanjem. To je činjenica koja se reflektuje kroz stalne pokušaje diskvalifikacije Beograda na međunarodnoj sceni, izjavio je Milivojević.

Dok zvaničnici iz Zagreba, poput premijera Andreja Plenkovića, otvoreno kritikuju poteze Beograda na svetskim forumima poput Generalne skupštine UN, postaje jasno da je evropski put regiona postao poligon za realizaciju specifičnih regionalnih interesa Hrvatske. Ovakav pristup, ocenjuju stručnjaci, ne doprinosi dobrosusedskim odnosima, već produbljuje jaz i otežava neophodnu regionalnu stabilizaciju.